Перикард је фиброзна кеса у коју је смештено срце .
Између ње и срца нормално постоји шупљина која је изнутра обложена ендотелом као и спољашња страна срца ( Epicardium ).
Многа обољења срца праћена су обољењима перикарда и перикардне шупљине .
Ако из било ког разлога дође до изливања крви у перикардну шупљину , настаје тзв. HAEМOPERICARDIUM .
Ово изливање крви је најчешће смртоносно , јер спречава даљи рад срца
( ТАМПОНАДА СРЦА ) .
ПЕРИКАРДИТИС
Запаљења су најчешћа обољења перикарда и називају се перикардитиси .
У погледу етиологије перикардитиси могу да буду различитог порекла .
Тако сви могу да настану у склопу реуматизма , туберкулозе и др. Могу бити изазвани различитим бактеријама и вирусима , токсиниома , некада настају и на површини срца изнад инфаркта .
Перикардитиси су обично ЕКСУДАТИВНОГ ПОРЕКЛА .
По саставу ексудата они могу да буду :
1. Pericarditis serosa
2. Pericarditis fibrinosa
3. Pericarditis purulenta
4. Pericarditis haemoragica
1. Pericarditis serosa одликује се тиме што њиме почиње сваки перикардитис .
2. Pericarditis fibrinosa настаје онда када се фиброзни ексудат нагомилава на површини срца у виду скраме и настаје најчешће код реуматизма , уремије и инфаркта миокарда .
3. Pericarditis purulenta најстаје када се гнојни ексудат нагомилава у срчаној кеси . Изазван је бактеријама које могу бити донете крвљу , али обично продиру из околине грудне дупље .
4. Pericarditis haemoragica настаје код хеморагичних дијатеза .
ПОСЛЕДИЦЕ ПЕРИКАРДИТИСА
Могу да буду врло тешке .
Наиме , код гнојног фиброзног ексудата најчешће не долази до ресорпције ексудата , него до његове организације , тј. прорастања везивним ткивом из перикарда .
Ово доводи до тога да површина срца срасте са перикардом
( concretio cardis ),
па чак и до срастања перикарда са грудним кошем ( accretio cordis ) .
Ова срастања у великој мери ремете рад срца , нарочито спречавајући систолу и могу да проузокују смрт .
