Поред основне поделе тумора на бенигне и малигне , тумори су подељени и према ткиву од кога потичу . И то на :
1. Туморе пореклом из епителијалних ткива
2. Туморе пореклом из мезенхимних ткива ( мишићно ,
коштано ,
хрскавичаво ,
масно ,
везивно ,
лимфног ,
крвних судова и
нервниох судова )
3. Тумори настали од више врста ткива .
Називи тумора се граде у већини случајева додавањем на латински назив ткива одређеног заједничког наставка .
Тако се имена бенигних тумора добијају тако што се на име ткива дода наставак – ОМА .
Имена малигних тумора пореклом од неепителних ткива граде се додавањем наставка –SARCOMA.
Малигни тумори пореклом од епителијалних ткива називају се KARCINOMI ( Carcinoma ) .
Бенигни тумори
Могу бити :
1. Бенигни тумори пореклом од неепителијалних ткива :
а) Fibroma
b) Lipoma ,
в) Myoma ,
г) Chondroma ,
д) Osteoma ,
ђ) Angioma ,
e) Ganglineuroma i Glioma
ж) Neurinoma i neurofibroma .
2. Бенигни тумори пореклом од епителијалних ткива :
а) Papilloma,
b) Polypus ,
в) Adenoma ,
г) Cystadenoma ,
Бенигни тумори пореклом од неепителијалних ткива
1. Fibroma ( фибром )
То jе тумор пореклом од везивног ткива . Развија се у виду већих или мањих чворова , најчешће у кожи , мишићима , фасцијама и унутрашњим органима . Могу бити чврсти (fibroma durum ) и мекани ( fibroma molle ) . Расту споро , а могу да досегну велике димензије или се јаве у великом броју .
2. Lipoma ( липом )
Тумор је пореклом из масног ткива , а најчешће је локкализован у поткожном масном ткиву између мишића . Обично је округлог облика и обмотан везивном чахуром . Некада може да виси на петељци , а меке је конзистенције . Може да досегне велике размере , чак и до величине човечије главе .
3. Мyoma ( миом )
Тумор пореклом од мишићног ткива . Уколико је пореклом од глатког мишићног ткива назива се leiomyoma , а ако је пореклом од попречнопругастог мишићног ткива називамо га rhabdomyoma .
Лејомијом је знатно чешћи , и јавља се на материци , желуцу , једљаку , цревима и сл . Према томе из ког дела мускулатуре је настао можа да
1. штрчи у шупљину органа ,
2. да излази на спољашњу страну органа
3. развија се у самој средини мишића .
Такође може да досегне велике размере , има округласт облик , са везивном опном , а на пресеку је ружичасто беличасте боје са пругама које се крећу у виду лукова .
Рабдомиом је пореклом од попречнопругастих мишића , доста је редак и јавља се у скелтним мишићима и на срцу .
4. Оsteoma ( остеом )
Пореклом је од коштаног ткива , а може се развити или из саме кости или из меких ткива . Ако су из саме кости онда су тврди и расту као израштаји на костима према споља ( ЕГЗОСТОЗА ) или према унутрашњој страни ( ЕНДОСТОЗА ) .Уколико се развијају из ендоста имају сунђерасту структуру . Обично су мањих димензија .
5. Angioma ( ангиом )
Пореклом је из крвних и лимфних судова и то haemangioma ако је од крвних судова и lymphangioma ако је грађен од лимфних судова .
Хемангиоми имају сунђерасту структуру , црвену боју и лако крваре . Обично су урођеног карактера Разликујемо haemangioma simplex који се јавља на кожи и haemangioma cavernosum кога обично срећемо у јетри . У хемангиомима се често због успорене циркулације запажају тромбови који могу да доведу до емболије .
6. Chondroma ( хондром )
То је тумор пореклом од хрскавице , најчешће се развија на хрскавици фаланга прстију руку или на потколеницама . Расту као израштаји на костима чиме их деформишу .
7. Ganglineuroma i Glioma
То су бенигни тумори који се јављају у ткиву ЦНС-а као и у ганглијама . Потиче од самих нервних ћелија и њихових продужетака . Оштро су ограничени од здарвог ткива и може да досегне величину лешника или ораха .
Глиом настаје од потпорног ткива нервног систена тзв. НЕУРОГЛИЈЕ . Он је нејасно ограничен од околине . Иако су ови тумори бенигни они због своје локализације чак и кад су савим мали изазивају велике поремећаје у организму и до смрти , због компресије коју врше .
8. Neurinoma i neurofibroma
Ти тумори се развијау из периферних живаца а потичу од омотача живаца . Неурином се јавља од Шванове опне , а неурофибром од везивног ткива око живца . Оба расту у виду јасно ограничених чворова нанизаних дуж живца .
Бенигни тумори пореклом од епителијалних ткива
Ови тумори се развијају свуда где има епителног ткива , а разликују се два основна облика
и то :
1. Тумори који се развијају из покровних епитела ,
2. Тумори који се развијау из жлезданих епитела .
1. Papilloma
То су тумори пореклом из покровних епитела коже и слузокожа . Расте у виду читавог свежња ресица разних облика и величине . Све ресице се налазе на заједничкој бази .
Могу да буду чврсти и мекани .
Најчешће се јављају на кожи и на слузокожама усне дупље , језика , гркљана и вагине .
Такође се папиломи могу јавити на цилиндричном епителу у желуцу , материци , а нарочито често у мокраћним путевима . Због честих откидања ресица папиломи крваре , а могу и малигно да алтришу и пређу у малигнае туморе .
2. Polypus
То су бенигни тумори епитела слузокожа али они настају истовременим бујањем и епитела и везивног ткива које се налази испод њега .Има карактеристичан облик лопте која је за ткиво спојена петељком . Полипи настају најчешће на местима где постоји дуготрајна запаљења слузокоже нпр. у носу , на грлићу материце .
3. Adenoma
То су бенигни тумори пореклом од жлезданог епитела . Најчешће имају облик малих учаурених чворова . Хистолошки посматрано имају грађу жлезда од којих потичу . Најчешћи аденом је локализован на дојци , јасно ограничен чахуром .
Аденом хипофизе доводи до тешких ендокриних поремећаја ако лучи велике количине хормона.
4. Cystadenoma
Посебна врста аденома код које је једна или више шупљина аденома обележена жлезданим епителом толико проширена да се голим оком види иличи на цисту . Често има огромне размере , а познати су примерци и по 50 кг. Шупљине могу да буду испуњене бистром серозном течношћу , слузавом или колоидном масом .
Јављају се најчешће у јајницима .
* Ciste
То су творевине које јако подсећају на цистаденоме али ипак нису тумори .
То су округласте шупљине у неком ткиву или органу испуњене течношћу .
