Тумори представљају ограничену израслину насталу посебним начином бујања ткива која се назива неоплазија .
Неоплазија је појављивање у организму квалитативно нових ћелија , тј . ткива , која се битно разликују од нормалних по многим особинама , а понајвише по веома бујном расту независно од целог организма .
Под тумором подразумевамо локално , атипично , аутономно и неконтролисано штетно бујање ткива .
- ЛОКАЛНО значи да тумор почиње на једном ограниченом месту у ткиву , у виду једног или више жаришта .
- АТИПИЧНО значи да се ткиво од кога је грађен тумор разликује по грађи од ткива од кога је потекло , јер овде долази до измене грађе ћелија .
Свака врста тумора има своју посебну грађу .
- АУТОНОМНО значи да се тумор развија потпуно самостално у организму по својим сопственим законитостима и независно од организма са којим је у вези преко крвних судова ради исхране .
- НЕКОНТРОЛИСАНО БУЈАЊЕ значи да тумор расте без икакве контроле од стране организма или утицаја који регулишу раст нормалних ткива .
Тумор је дакле , врста паразита који живи и расте на рачун организма .
ГРАЂА ТУМОРА
Тумори су грађени на посебан начин .
Основу тумора чини мрежа везивног ткива – СТРОМА која има потпорну улогу и у којој су смештени крвни судови за исхрану тумора и нерви .
Између строме се налазе ћелије неопластичног ткива које су карактеристичне по грађи и носе у себи све особине тумора – ПАРЕНХИМ .
Конзистенција тумора
Чврстоћа тумора зависи од удела строме и паренхиме у њему . Ниме уколико се у тумору налази више СТРОМЕ тј. везивног ткива онда ће он бити ТВРДЕ конзистенције , насупрот туморима у којима доминира ПАРЕНХИМ који имају МЕКУ конзистенцију .
Облици тумора
Тумори могу да буду округлог чвора .
Ако тумор расте на површини у виду печурке са петељком онда су то ПОЛИПИ .
Својим обликом тумори могу бити брадавичасти (ресичасти) и то су ПАПИЛОМИ .
Уколико су те ресице разгранате као стабло реч је о ДЕНДРИТИЧКИМ туморима и наизад тумор у себи може да садржи шупљине које називамо ЦИСТАМА .
Ткође разликујемо и поделу тумора према томе да ли је реч о вишку ткива тј. израслини , тада говоримо о ВЕГЕТАТИВНИМ ОБЛИЦИМА ТУМОРА или о тумору код кога доминира процес некрозе па се на ткиву јавља дефект или шупљина , када говоримо о УЛЦЕРОЗНИМ ТУМОРИМА
На овој адрси можете погледати слике неке од најчешћих облика тумора
ПОСТАНАК И НАЧИН РАЗВОЈА ТУМОРА
Иако сви тумори поседују у мањој или вечој мери заједничке особине , према степену њихове штетности по организам и према начину на који испољавају то своје штетно деловање , морају се строго разликовати две велике групе тумора и то :
1. БЕНИГНИ ( доброћудни ) и
2. МАЛИГНИ ( злоћудни ) тумори .
Најважније особине по којима се разликују бенигни и малигни тумори су :
1. Грађа и диференцијација .
У паренхиму тумора постоји увек у мањој или већој мери појава анаплазије тј.недиференцираности туморских ћелија и враћање ка незрелим опблицима ћелија .
У ступњу анаплазије је и главна разлика између бенигних и малигних тумора .
Код бенигних тумора анаплазија је веома мало изражена , тако да паренхим ткива личи на нормално ткиво ог кода је потекао тумор .
Напротив ананплазија код малигних тумора много више је изражена , тако да њихово ткиво понекада упоште не подсећа на ткиво од кога је постало
Што је анаплазија јаче изражена , тумор има злоћуднији карактер и брже расте .
Код бенигних тумора однос строме и паренхима је обично уравнотежен , док код малигних тумора строма заостаје у расту за паренхимом .
2. Начин раста
То је такође важана разлика између бенигних и малигних тумора .
Бенигни тумори се одликују такозваним ЕКСПАНЗИВНИМ РАСТОМ јер расу потискујући нормално ткиво попут ширења балона , тако да између ткива тумора и нормналног ткива увек постоји оштра граница .
Напротив , малигни тумори , имају ИНФИЛТРАТИВНИ раст јер ћелије малигних тумора продиру између здравих ћелија тако да непостоји јасна граница између здравог и туморског
ткива . Малигне ћелије продиру дубоко у свим правцима у околно ткиво тако да се налазе и тамо где ткиво својим спољашњим особинама изгледа здраво .
3. Брзина и напредовање раста тумора
Бенигни тумори расту знатно спорије ( и више година ) а што више расту , брзина тог
раста се успорава , тако да на крају може и да престане .
Малигни тумори расту много брже од бенигних ( чак и за неколико недеља ) , а пошто су већи , све брже расту .
НАЧИН ШИРЕЊА МАЛИГНИХ ТУМОРА – МЕТАСТАЗЕ
Стварање метастаза је једна од најважнијих разлика између бенихних и малигних тумора .
Она наравно отежава лечење малигних тумора .
Под метастазама у патолигији подразумевамо премештање неке масе из једног дела организма у други .
У овом случају то је преношење и премештање малигних ћелија тумора са места где су се првобитно јавиле тј. из примарног тумора на друга места у организму .
До стварања метастаза долази отуда што су ћелије малигних тумора међусобно веома слабо повезане , поједине од њих се откидају и затим разним путевима преносе на друга места у организму , где се задрже и на стављајући деобу и размножавање стварају нову туморску масу .
Овај нови тумор на другом месту у организму називамо МЕТАСТАТСКИ тумор или само МЕТАСТАЗА . Појава метатаза јако је изражена код малигних тумора , док код већине бенигних тумора непостоји .
По величини метастазе могу да буду различите , веће или мање од примарног тумора .
Њихова грађа је увек потпуно иста као код примарног тумора , што је и разумљиво с обзиром на начин њиховог преношења .
Пошто метастазе могу да буду и веће и мање , и на приступачнијим местима него сам примарни тумор , није ретка појава да се метастаза открије пре самог примарног тумора .
Метастазе могу да буду РЕГИОНАЛНЕ када се налазе у непосредној близини примарног тумора или УДАЉЕНЕ када се знатно удаљене од примарног тумора.
Метастазе у организму могу да се шире на различите нечине :
1. Најчешће је ширење ЛИМФНИМ СУДОВИМА ( лимфогене метастазе ) , када се малигне ћелије задржавају у лимфним судовима , па се стварају метастазе најчешће у регионалним лимфним жлездаа .
2. При ширењу КРВНИМ СУДОВИМА стварају се удаљене метастазе и то најпр у јетри или у плућима где крв протиче спорије кроз узане капиларе , па се малигне ћелије лако задрже у њима ( хематогене метастазе ) .
3. Ширење метастаза PER CONTIGUITATEM врши се само тамо где се тумор додирује са неким суседним органом , па се ћелије додиром преносе ( имплантирају ) са тумора на здрав орган . Ово се нарочито дешава када се тумор налази на некој телесној шупљини нпр. са плућа на поребрицу . При овоме начину ширења метастазе се стварају у непосредниј близини примарног тумора
СТВАРАЊЕ РЕЦИДИВА
То је још једна од одлика малигних тумора која их издваја од бенигних тумора . Рецидив значи повратак или поновно стварање на истом месту неког тумора какав је био пре него што је одстрањен оперативним путем или зрачењем .
Тај нови тумор настаје из заосталих делова старог тумора који из било ког разлога нису одстрањени . Када се зна да малигни тумори расту инфилтративно , онда је јасно да се малигне ћелије не могу никада у потпуности одстранити и да један део увек заостане , те зато малигни тумори скоро увек дају рецидиве .
УТИЦАЈ ТУМОРА НА ОРГАНИЗАМ ДОМАЋИНА
Штетно дејство је посебна одлика по којој се разликују бенигни од малигних тумора .
Сви тумори штетно делују на организам и то своје штетно дејство испољавају различито на организам .
Наиме и бенигни и малигни тумори својим положајем и притиском на околна ткива , зависно од места , могу довести до порамаћаја у функцији околних органа . Тако на пример уколико се тумор јави у лобањској дупљи и ако је бенигног карактера може да доведе до смртног исхода зато што врши компресију на мождано ткиво .
И бенигни и малигни тумори пореклом од ендокриних жлезда изазивају једнако тешке поремећаје ако њихове ћелије задрже способност лучења хормона .Нпр. тумор надбубрежне жлезде доводи до повећања притиска јер константно лучи адреналин .
Најважнија особина малигних тумора у погледу њихове штетности јесте то што они доводе до крајње слабости и исцрпљености организма која се назива КАНЦЕРСКА КАХЕКСИЈА , што не тако ретко може бити и узрок смрти оболелог .
Настаје зато што туморске ћелије имају много већи метаболизам него нормалне , тако да здраво ткиво трпи због недостатка хране . Сем тога малигне ћелије излучују бројне отрове које штетно утичу на метаболизам здарвих ћелија .
Управо због тога болесници са малигним туморима нагло мршаве , а то је нарочито приметно код локализације тумора у дигестивном тракту .
Сами малигни тумори се међусобом разликују по степену малигнита. Наиме ово се одређује у односу на то да ли малигни тумор даје метастазе у ранијим фазама или тек касније , јер је то од велике важности за хируршку терапију .
Иако постоји јасна разлика између бенигних и малигних тумора , постоји могућност да сецбенигни тумори преведу у малигне што се назива МАЛИГНА АЛТЕРАЦИЈА .
Такође и нека патолошка стања као што је дисплазија могу да доживе малигну алтерацију .
Таква стања која показују тенденцију преласка у малигна стања називају се ПРЕКАНЦЕРОГЕНА СТАЊА
ТЕОРИЈЕ О ПОСТАНКУ ТУМОРА
Етиологија и патогенеза тумора , нарочито малигних , због могућности лечења су предмет бројних изучавања .
И ако до данас узрок настанка тумора није утврђен , непосредно су доказани и проверени неки фактори који под извесним околностима могу да изазову насатјање малигних тумора .
1. Различита хемијска једињења дуготрајним дејством на нека ткива могу да изазову њихов раст у облику тумора ( катран изазива рак коже мишева ) ,Ове материје које имају посебну способност изазивања малигног тумора називају се КАНЦЕРОГЕНЕ МАТЕРИЈЕ .
2. Јонизујућа зрачења , такође могу да изазову бујање ткива у виду малигне неоплазије ( рак коже рендгенолога , појава леукемије код озрачених код експлозије атомске бомбе ) .
3. Механички притисак на истом месту , може довести до појаве малигних тумора на том месту
4. Из неких малигних тумора код животиња си изоловани ВИРУСИ који када су пренети на друге животиње изазивали су туморе .
5. Наслеђе има веома важну улогу у појави тумора
6. У току интраутериног развитка може доћи до тога да у ткивима заостану групице ембрионалних ћелија , које у опште не сазревају , па у једном моменту дају туморско ткиво .
Међутим нико са сигурношћу данас не може да тврди да је открио тачан механизам и разлоге ставрања туморских ткива , оно што се покушава то је да се објашњавањем нормалних механизама који регулишу број и раст ћелија .
